U svakodnevnom životu, ukoliko želimo bilo koga da pronadjemo, ili posetimo prvi put, moramo da iskoristimo njegovu adresu. Znači svako fizičko ili pravno lice na našoj planeti ima svoju adresu preko koje možemo da organizujemo komunikaciju s njim, bilo fizičku, verbalnu, ili poštansku.
Postoje i drugi sistemi koji koriste neku vrstu adrese:
Telefonija- koristi telefonske brojeve
GPS- koristi geosatelitske kordinate za pozicioniranje
Sada kada je internet postao moderna, uredjena, široko primenjiva mreža u savremenoj komunikaciji (bilo da je lične ili poslovne prirode), da li vam je palo na pamet, na koji način mi u stvari preko računara (pretraživača) pronalazimo naj različitije sadržaje, smeštene na servere širom sveta, ili kako se povežemo sa nekim udaljenim računarom na drugom kraju planete, razmenjujemo poruke ili komuniciramo glasovno.
Naj prostiji odgovor je - pomoću adrese. Znači svaki računar povezan na internet u tom momentu ima jedinstvenu adresu (jedinstvenu, zato što ne mogu dva računara imati istovetnu adresu u istom momentu, jer to remeti protokol).
Da, logično, da bi sve funkcionisalo nesmetano mora da postoji protokol koji definiše medjusovno povezivanje računara i to je IP- Internet Protokol, pa se adresa zove IP adresa.
Obični korisnici u 90% slučajeva nisu ni svesni,koliko procesa (koji su deo internet protokola) se odvija u pozadini da bi oni preko svog pretraživa pronašli ono što ih zanima. Mi ovde nećemo sada detaljno analizirati te procese, već ćemo se fokusirati na IP adresu.
IP- adresa je 32-bitni broj (=4bajta) koji je identifikacioni broj za svakog klijenta ili svaki server na Internetu.
Ova definicija je bazirana na tekućoj verziji 4 Internet protokola (IPv4).
Svaki paket podataka poslat preko interneta uključuje IP adrese pošiljaoca i primaoca, da bi se paket usmerio pravilno. IP v4 adrese su podeljne u 4 dela , svaki deo je broj u rasponu od 0 do 255, razdvojeni su tačkama, na primer : 192.168.0.1
IP adresa može da bude lokalna, kreirana za našu lokalnu mrežu -LAN, i javna. Javna je adresa našeg računara je adresa koju vidi globalna internet mreža, kao adresu pridruženu samo nama i nju nam dodeljuje naš ISP- Internet Servis Provajder.
Tako adresa našeg računara na internetu može da ima dinamičku IP adresu ili statičku IP adresu.
U čemu je razlika?
Kako samo ime kaže dinamička IP adresa je promenjiva, i to znači kad god resetujemo konekciju našeg rutera na internet, naša IP adresa uzima neku drugu vrednost. Uobičajeno je da Internet provajder dodeljuje dinamičku IP adresu, ako to nije drugačije zahtevano. To nije problem u pogledu našeg normalnog konektovanja i surfovanja, ali ako želimo stalan pristup nekim našim internet resursima (web sajt, server, video nadzor preko interneta) bolje rešenje je da imamo statičku IP adresu, to jest nepromenjivu IP adresu.
Statičku IP adresu nam obezbeđuje naš Internet Provajder, i tu uslugu provajderi naplaćuju :( .
Međutim kad nam je jednom dodeljena ona ostaje uvek naša lokacija na internetu, i svim uređajima koji se u sklopu naše lokalne (kućne ili korporativne) mreže. možemo da pristupimo preko te javne adrese, sa dodatkom odgovarajućeg porta koji je otvoren za naš pristup (port forwarding).
Prema tome upravo to nam omogućava da pristupimo kamerama za video nadzor, sa bilo koje lokacije u svetu, preko interneta, bilo da su IP kamere ili kamere vezane za DVR.
Ako nas interesuje koja je naša trenutna i javna IP adresa (bilo statička bilo dinamička ) postoje sajtovi koji nam to pokažu:
http://www.whatismyip.com/
Kad smo već kod te problematike, a imamo potrebu za statičkom IP adresom, postoje sajtovi (servisi) koji mogu da nam obezbede da dinamički DNS omogućava kao da imamo statičku IP adresu i gratis pod odgovarajućim uslovima, ili statičku adresu sa mnogim dodatnim resursima, koji se naravno plaćaju.
Jedan od njih je i : http://www.noip.com/
Pogledajte još:
Postoje i drugi sistemi koji koriste neku vrstu adrese:
Telefonija- koristi telefonske brojeve
GPS- koristi geosatelitske kordinate za pozicioniranje
Sada kada je internet postao moderna, uredjena, široko primenjiva mreža u savremenoj komunikaciji (bilo da je lične ili poslovne prirode), da li vam je palo na pamet, na koji način mi u stvari preko računara (pretraživača) pronalazimo naj različitije sadržaje, smeštene na servere širom sveta, ili kako se povežemo sa nekim udaljenim računarom na drugom kraju planete, razmenjujemo poruke ili komuniciramo glasovno.
Naj prostiji odgovor je - pomoću adrese. Znači svaki računar povezan na internet u tom momentu ima jedinstvenu adresu (jedinstvenu, zato što ne mogu dva računara imati istovetnu adresu u istom momentu, jer to remeti protokol).
Da, logično, da bi sve funkcionisalo nesmetano mora da postoji protokol koji definiše medjusovno povezivanje računara i to je IP- Internet Protokol, pa se adresa zove IP adresa.
Obični korisnici u 90% slučajeva nisu ni svesni,koliko procesa (koji su deo internet protokola) se odvija u pozadini da bi oni preko svog pretraživa pronašli ono što ih zanima. Mi ovde nećemo sada detaljno analizirati te procese, već ćemo se fokusirati na IP adresu.
IP- adresa je 32-bitni broj (=4bajta) koji je identifikacioni broj za svakog klijenta ili svaki server na Internetu.
Ova definicija je bazirana na tekućoj verziji 4 Internet protokola (IPv4).
Svaki paket podataka poslat preko interneta uključuje IP adrese pošiljaoca i primaoca, da bi se paket usmerio pravilno. IP v4 adrese su podeljne u 4 dela , svaki deo je broj u rasponu od 0 do 255, razdvojeni su tačkama, na primer : 192.168.0.1
Tako adresa našeg računara na internetu može da ima dinamičku IP adresu ili statičku IP adresu.
U čemu je razlika?
Kako samo ime kaže dinamička IP adresa je promenjiva, i to znači kad god resetujemo konekciju našeg rutera na internet, naša IP adresa uzima neku drugu vrednost. Uobičajeno je da Internet provajder dodeljuje dinamičku IP adresu, ako to nije drugačije zahtevano. To nije problem u pogledu našeg normalnog konektovanja i surfovanja, ali ako želimo stalan pristup nekim našim internet resursima (web sajt, server, video nadzor preko interneta) bolje rešenje je da imamo statičku IP adresu, to jest nepromenjivu IP adresu.
Statičku IP adresu nam obezbeđuje naš Internet Provajder, i tu uslugu provajderi naplaćuju :( .
Međutim kad nam je jednom dodeljena ona ostaje uvek naša lokacija na internetu, i svim uređajima koji se u sklopu naše lokalne (kućne ili korporativne) mreže. možemo da pristupimo preko te javne adrese, sa dodatkom odgovarajućeg porta koji je otvoren za naš pristup (port forwarding).
Prema tome upravo to nam omogućava da pristupimo kamerama za video nadzor, sa bilo koje lokacije u svetu, preko interneta, bilo da su IP kamere ili kamere vezane za DVR.
Ako nas interesuje koja je naša trenutna i javna IP adresa (bilo statička bilo dinamička ) postoje sajtovi koji nam to pokažu:
http://www.whatismyip.com/
Kad smo već kod te problematike, a imamo potrebu za statičkom IP adresom, postoje sajtovi (servisi) koji mogu da nam obezbede da dinamički DNS omogućava kao da imamo statičku IP adresu i gratis pod odgovarajućim uslovima, ili statičku adresu sa mnogim dodatnim resursima, koji se naravno plaćaju.
Jedan od njih je i : http://www.noip.com/
Pogledajte još:
Pridev u superlativu se pise zajedno sa naj : najrazličitije, najprostiji...
ОдговориИзбришиNeverovatno kolika nepismenost vlada. 👍
Избришиhvala na objasnjenju :)
ОдговориИзбриши