Uvod: Moral je luksuz pojedinca, nacije imaju samo interese
Kada jedan čovek ubije drugog zbog novčanika, to zovemo zločinom. Kada jedna država uništi drugu zbog naftovoda ili pristupa moru, to zovemo "geostrateškim interesom".
Ljudska priroda na nivou pojedinca može biti empatična. Ali ljudska priroda na nivou države je sociopatska. Henri Kisindžer je davno rekao: "Amerika nema stalne prijatelje ili neprijatelje, ima samo interese." Ovo važi za svaku veliku silu – od Vašingtona, preko Moskve, do Pekinga.
U ovom tekstu analiziramo mračnu stranu naše kolektivne prirode: ratove, tehnokratiju i budućnost globalnog sukoba.
1. Anatomija rata: Sve je ekonomija (Follow the Money)
Da li se svi ratovi vode zbog ekonomije? Kratak odgovor je: Da. Dugi odgovor je da se "ekonomija" nekada zvala "začini", pa "zlato", pa "nafta", a danas se zove "litijum" i "mikročipovi".
Ideologije (demokratija, komunizam, ljudska prava, religija) su često samo marketing – priča koja se prodaje masama da bi pristale da šalju svoju decu u rovove.
Vojno-Industrijski Kompleks: Ovo nije teorija zavere, već termin koji je skovao američki predsednik Ajzenhauer. Rat je najprofitabilnija industrija na svetu. Proizvodnja oružja zahteva da se to oružje i potroši, kako bi se naručilo novo. Mir je loš za biznis proizvođača raketa.
Energetski koridori: Ako pogledate mapu sukoba u poslednjih 30 godina (Bliski Istok, Ukrajina, Kavkaz), i preko nje stavite mapu gasovoda i naftovoda – videćete da se te mape poklapaju 99%.
Zaključak: Ratovi se ne vode zato što neko mrzi nečiju slobodu. Vode se zbog kontrole tokova energije i resursa.
2. Tehnološki giganti: Novi feudalci bez empatije
Pitali ste da li su tehnološki giganti nemilosrdni i nehumani? Oni su nešto još gore od toga – oni su amoralni.
Oni ne funkcionišu na principima ljudskosti, već na principima algoritamske efikasnosti.
Monetizacija besa: Algoritmi društvenih mreža su "shvatili" da ljudi više klikću kada su besni nego kada su srećni. Rezultat? Algoritam namerno gura sadržaj koji nas svađa i polarizuje, jer to donosi profit. To što to uništava društveno tkivo i mentalno zdravlje dece – to nije "bug", to je "feature" (funkcija).
Moć jača od države: Neke korporacije danas imaju veći BDP od srednjih evropskih država. One mogu da isključe predsednika SAD-a sa interneta (slučaj Trump i Twitter). To znači da su postale "naddržavni entiteti".
Oni nisu zli kao zlikovci iz crtanih filmova. Oni su "hladni". Za njih ste vi samo "data point" (podatak) koji treba iscediti.
3. Geopolitika sukoba: Zamka Tukidida i "Proxy" ratovi
Da li su velike sile (poput SAD, ali i Rusije i Kine) spremne da žrtvuju čitave narode zarad svojih ciljeva? Apsolutno. To je osnova Realpolitike.
Proxy ratovi (Ratovi preko posrednika): Direktni sukob nuklearnih sila (SAD vs Rusija) znači kraj sveta. Zato se sukobi "izvoze". Velike sile biraju teren (Vijetnam, Avganistan, Ukrajina, Sirija), naoružavaju lokalno stanovništvo i bore se "do poslednjeg lokalca". To je za njih finansijski isplativije i politički bezbednije nego da šalju svoje vojnike.
Finansiranje sukoba: Istorija je puna primera gde su velike sile finansirale obe strane u sukobu, kako bi ih međusobno iscrpele i kasnije lakše kontrolisale. Makijaveli je živ i zdrav u 21. veku.
4. Budućnost i Polarizacija: Istok protiv Zapada
U kom pravcu ide planeta? Idemo ka De-globalizaciji. Period od 1990. do 2020. je bio period globalizacije (jedan svet, jedno tržište). To je gotovo.
Svet se cepa na dva bloka:
Zapadni blok (G7): SAD, EU, Australija, Japan (fokus na finansijske usluge i visoku tehnologiju, ali sa manjkom resursa).
Istočni blok (BRICS+): Kina, Rusija, Indija, Iran (fokus na proizvodnju, energente, sirovine i ljudstvo).
Opasnost po čovečanstvo: Najveća opasnost nije nužno nuklearni rat (jer on nikome ne isplati), već ekonomski kolaps. Ako se svet podeli na dva interneta, dva bankarska sistema (SWIFT i alternativa) i dva lanca snabdevanja, cene svega će otići u nebesa. Siromašne zemlje će morati da biraju stranu. Neutralnost će postati nemoguća.
Ključna tačka pucanja: Nije nafta, već poluprovodnici (čipovi). Tajvan proizvodi 90% najnaprednijih čipova. Bez njih, staju i iPhone-ovi i rakete. Borba za kontrolu nad tom tehnologijom definisaće narednih 50 godina.
Zaključak: Kako preživeti igru titana?
Analiza je mračna, ali neophodna. Kao pojedinci, mi smo mravi na stolu gde plešu slonovi. Kada slonovi plešu (ili se tuku), trava strada.
Šta možeš da uradiš?
Ne budi "korisni idiot": Ne veruj slepo ni jednoj propagandi (ni istočnoj ni zapadnoj). Shvati da iza svakog "humanitarnog apela" stoji nečiji finansijski interes.
Lokalizuj se: U svetu globalne nestabilnosti, tvoja lokalna zajednica, tvoja zemlja (njena hrana i voda) i tvoje veštine su jedino što imaš.
Razumi igru: Nemoj da mrziš igrače, nauči pravila igre. Finansijska i geopolitička pismenost su tvoj jedini štit.
Svet se menja. Romantična era je završena. Dobrodošli u eru surovog realizma.
Нема коментара:
Постави коментар