Kreiranje bootabilnog USB diska (bootable USB flash) za instalaciju operativnog sistema , upotrebom cmd-command prompt-a

Čuli ste naravno da instalaciju operativnog sistema možete da odradite i preko spoljašnjeg USB diska ili USB fleš memorije. Naravno da bi podesili first boot preko USB-a, ovde ćemo da vam objasnimo podešavanja preko command prompt-a;

Čitavu proceduru možemo da podelimo na šest glavnih koraka:

1. Priključite USB disk na računar
2. Otvorite cmd ( u Windows srearch polje ukucate cmd) sa administratorskom nadležnošću
3. U novootvorenom prozoru upišete naredbu DISKPART zatim naredbi LIST DISK i obratite pažnju na broj koji vaš disk ima
4. U ovom koraku morate uneti više komandi jednu za drugom:

          SELECT DISK 1 (DISK 1 je oznaka vašeg USB diska)
           u slučaju da vaš disk nosi neku drugu oznaku ukucajte : select disc 2, select partition 3 itd...
          CLEAN
          CREATE PARTITION PRIMARY
          SELECT PARTITION 1
          ACTIVE
         FORMAT FS=NTFS
         formatiranje će potrajati izvesno vreme
         ASSIGN
         EXIT
      sada samo minimizirajte cmd- prozor bez zatvaranja pošto će vam još trebati
    5.  Sada ubacite vaš instalacioni disk u optički uređaj i obratite pažnju na slovnu oznaku:
         Na primer ako je slovna oznaka E: , maksimiziramo cmd, i unesemo sledeće komande:
         E: CD BOOT (E: je oznaka DVD RW uređaja) i ppritisnemo ENTER
         CD BOOT pa enter
         BOOTSECT.EXE/NT60 H:
         H: u ovom slučaju označava oznaku našeg USB diska; ako je kod vas drugačije unesite vašu      oznaku
         Sledeće što treba da se desi je da dobijete poruku da je bootcode uspešno zapisan na vaš disk.
      6. Kopiramo sadržaj instalacionog DVD-ja na USB disk i on je spreman za upotrebu.

Kod instalacije operativnog sistema sa ovog  diska potrebno je u BIOS-u postaviti USB kao 1st. boot device, ali to je standardna procedura izbora, odakle ćemo da butujemo naš operativni sitem.
         
        

Ako izgubiš Android Telefon ili dođe do krađe Android telefona...

Znate da je Android operativni sistem razvijen od strane kompanije Google.  Ta kompanija je rešila da iskoristi svoje moćne resurse, tako što je u Android ugradila Device Manager, koji omogućava da svoj izgubljeni ili ukradeni telefone locirate, i ne samo to nego imate opciju da sa daljine zaključate svoj telefon ili obrišete odgovarajući sadržaj.

Sve to je moguće zavaljujući Vašem Google nalogu, koji morate imate otvoren, i morate se konektovati na internet, i svoj nalog naravno.

Medju svojim aplikacijama pronađete Google podešavanja i pokrenete istu,

Jedna od opcija koja vam je na raspolaganju je Menadžer Android Uređaja, i upravo nju treba da iskoristite:

Kada otvorite menadžer biće vam ponudjene sledeće opcije:

 

Isto tako na raspolaganju je i lociranje uredjaja, ako ste to omogućili na svom uređaju i tako otvorite:

https://www.google.com/android/devicemanager

Možete da nazovete svoj mobilni, možete da odradite blokadu i brisanje podataka.

Čuvanje vaših kontakata na bezbedno mesto i uvek dostupnim

Ono što je isto tako veoma važno je što gubitkom svog mobilnog uredjaja gubite sve kontakte ako se prethodno niste pobrinuli da ih čuvate na neko sigurno mesto.
Upravo zbog toga je razvijena Android aplikacija : Keeper, koja je na raspolaganju u Google Play prodavnici i besplatna je.

Tamo sačuvate sve svoje kontakte, jer oni se uskladište na Vašem Google drajvu (drajv u internet "oblaku"), i uvek možete da im pristupite i sa drugog uređaja.

IP adresa- Šta je dinamička IP adresa a šta statička IP adresa?

U svakodnevnom životu, ukoliko želimo bilo koga da pronadjemo, ili posetimo prvi put, moramo da iskoristimo njegovu adresu. Znači svako fizičko ili pravno lice na našoj planeti ima svoju adresu preko koje možemo da organizujemo komunikaciju s njim, bilo fizičku, verbalnu, ili poštansku.
Postoje i drugi sistemi koji koriste neku vrstu adrese:
Telefonija- koristi telefonske brojeve
GPS- koristi geosatelitske kordinate za pozicioniranje

Sada kada je internet postao moderna, uredjena, široko primenjiva mreža u savremenoj komunikaciji (bilo da je lične ili poslovne prirode), da li vam je palo na pamet, na koji način mi u stvari preko računara (pretraživača) pronalazimo naj različitije sadržaje, smeštene na servere širom sveta, ili kako se povežemo sa nekim udaljenim računarom na drugom kraju planete, razmenjujemo poruke ili komuniciramo glasovno.

Naj prostiji odgovor je - pomoću adrese. Znači svaki računar povezan na internet  u tom momentu ima jedinstvenu adresu (jedinstvenu, zato što ne mogu dva računara imati istovetnu adresu u istom momentu, jer to remeti protokol).
Da, logično, da bi sve funkcionisalo nesmetano mora da postoji protokol koji definiše medjusovno povezivanje računara i to je IP- Internet Protokol, pa se adresa zove IP adresa.

Obični korisnici u 90% slučajeva nisu ni svesni,koliko procesa (koji su deo internet protokola) se odvija u pozadini da bi oni preko svog pretraživa pronašli ono što ih zanima. Mi ovde nećemo sada detaljno analizirati te procese, već ćemo se fokusirati na  IP adresu.

IP- adresa je 32-bitni broj (=4bajta) koji je identifikacioni broj za svakog klijenta ili svaki server na Internetu.
Ova definicija je bazirana na tekućoj verziji 4 Internet protokola (IPv4).
Svaki paket podataka poslat preko interneta uključuje IP adrese pošiljaoca i primaoca, da bi se paket usmerio pravilno.  IP v4 adrese su podeljne u 4 dela , svaki deo je broj u rasponu od 0 do 255, razdvojeni su tačkama, na primer : 192.168.0.1

IP adresa može da bude lokalna, kreirana za našu lokalnu mrežu -LAN, i javna. Javna je adresa našeg računara je adresa koju vidi globalna internet mreža, kao adresu pridruženu samo nama i nju nam dodeljuje naš ISP- Internet Servis Provajder.

Tako adresa našeg računara na internetu može da ima dinamičku IP adresu ili statičku IP adresu.
U čemu je razlika?
Kako samo ime kaže dinamička IP adresa je promenjiva, i to znači kad god resetujemo konekciju našeg rutera na internet, naša IP adresa uzima neku drugu vrednost. Uobičajeno je da Internet provajder dodeljuje dinamičku IP adresu, ako to nije drugačije zahtevano. To nije problem u pogledu našeg normalnog konektovanja i surfovanja, ali ako želimo stalan pristup nekim našim internet resursima (web sajt, server, video nadzor preko interneta) bolje rešenje je da imamo statičku IP adresu, to jest nepromenjivu IP adresu.
Statičku IP adresu nam obezbeđuje naš Internet Provajder, i tu uslugu provajderi naplaćuju :( .
Međutim kad nam je jednom dodeljena ona ostaje uvek naša lokacija na internetu, i svim uređajima koji se u sklopu naše lokalne (kućne ili korporativne) mreže. možemo da pristupimo preko te javne adrese, sa dodatkom odgovarajućeg porta koji je otvoren za naš pristup (port forwarding).

Prema tome upravo to nam omogućava da pristupimo kamerama za video nadzor, sa bilo koje lokacije u svetu, preko interneta, bilo da su IP kamere ili kamere vezane za DVR.

Ako nas interesuje koja je naša trenutna i javna IP adresa (bilo statička bilo dinamička ) postoje sajtovi koji nam to pokažu:
http://www.whatismyip.com/

Kad smo već kod te problematike, a imamo potrebu za statičkom IP adresom, postoje sajtovi (servisi) koji mogu da nam obezbede da dinamički DNS omogućava kao da  imamo statičku IP adresu i gratis pod odgovarajućim uslovima, ili statičku adresu sa mnogim dodatnim resursima, koji se naravno plaćaju.
Jedan od njih je i :  http://www.noip.com/

Pogledajte još:

Pristup vašoj IP kameri za nadzor preko interneta

Kako da odaberete bezbedonosnu kameru za video nadzor?