RAM Memorija- Random Access memory- tajming i karakteristike RAM memorije

Govorili smo u više navrata da je za brzinu rada računara izmedju ostalih faktora izuzetno važna veličina i karakteristike operativne (RAM) memorije računara.
RAM memorija kao i sve ostale PC komponente ima svoju evoluciju u smislu unapredjenja performansi i brzine.
Ovde ćemo se baviti analizom tri generacije te memorije: DDR400 (DDR1), DDR2, DDR3.
Slotovi na matičnoj ploči predvidjeni za RAM memoriju odredjuju koji tip memorijskog modula možemo da ubacimo i oni izgledaju kao na sledećoj slici:

Pored različitog broja pinova po kojima se ova tri tipa memorije razlikuju, razlikuju se i po karakteristikama.

DDR, DDR2 i DDR3 su memorije koje su podeljene na osnovu njihove maksimalne brzine na kojoj mogu da rade,kao i na osnovu njihovog tajminga. Tajminzi su brojevi poput: 3-4-4-8; 5-5-5-15; 7-7-7-21; 9-9-9-24;   što su niži to je bolje. U ovom uputsvu mi ćemo objasniti šta tačno svaki od ovih brojeva znači. DDR,DDR2 i DDR3 su memorije koje prate DDRxxx/PCyyyy podele. Ako ste zainteresovani da naučite razliku izmedju DDR,DDR2 i DDR3 memorija, pročitajte naše uputstvo na tu temu.

Prvi broj , xxx,opisuje maksimalnu brzinu takta koju memorijski čip podržava. Na primer DDR400 memorije mogu da postignu brzinu takta od 400MHz, DDR2-800 može raditi do 800MHz , i DDR3-1333 može raditi do 1333MHz. Potrebno je naglasiti da ovo nije stvarna brzina takta memorije. Stvarna brzina takta DDR,DDR2 i DDR3 memorije je upola manj a od naznačene brzine takta.Stoga DDR400 memorije rade na 200MHz, DDR2-800 memorije rade na 400MHz, i  DDR3-1333 memorije rade na 666MHz.

Drugi broj naznačava maksimalnu brzinu prenosa koju memorija postiže, u MB/s. DDR400 memorije mogu da postignu  brzinu prenosa od 3200 MB/s, i stoga one se obeležavaju kao PC3200. DDR2-800 memorije šalju podatke brzinom 6400MB/s i obeležavaju se kao PC2-6400.I DDR3-1333 memorije mogu da šalju podatke brzinom 10664 MB/s i označene su kao PC3-10600 ili PC3-10666.Kao što možete videti , koristimo broj ''2'' ili ''3'' posle ''DDR'' ili ''PC'' da naznačimo da govorimo o DDR2 ili DDR3 memoriji, ne DDR.

Prva podela , DDRxxx je standard koji se koristi za klasifikaciju memorijskih čipova, dok druga podela , PCyyyy, je standard koji se koristi za podelu memorijskih modula. 

Maksimalna brzina prenosa podataka za memorijski modul može biti izračunata pomoću sledeće formule:

Maksimalna teorijska brzina prenosa podataka= radni takt  x  broj bitova / 8

Od kako DIMM moduli počeli da prenose 64 bit-a, u formuli kad zamenimo 64/8 dobijamo 8, pa je ondaČ
Maximalni stepen brzine memorijskog transfera: radni takt  x  8  

 Primer:
Recimo da ste kupili DDR3-2133/PC3-17000 memoriju. Iako je napisano
DDR3-2133, ovaj modul neće raditi na 2133 MHz. To je maksimalni radni takt,
koji modul podržava a ne i stvarna brzina na kojoj on radi.
DDR3 će najverovatnije raditi na 1333 MHz, što je
neki optimalni maksimum za DDR3 (ne razmatramo overklokovanje), i dostići će stepen prenosa
10664 MB/S (ili 21328 MB/s ako radi u Dual Chanell modul) 

 Gore pomenuti tajming u stvari pokazuje interno kašnjenje koje pravi memorijski čip. Najpoznatiji parametar se zove CAS Latency ili samo CL i pokazije koliko ciklusa takta će memorijski modul da zakasni u odgovoru poslatom od strane procesora.
Memorijski modul  sa CL9 će zakasniti devet ciklusa radnog takta u isporuci traženih podataka. Tako navedeni brojevi u memorijskom tajmingu 5-5-5-15 pokazuju broj ciklusa kašnjenja koje memorijski modul pravi kod ispunjenja pojedinačnih zahteva.

Tačno značenje svakog broja je sledeće: CL-tRCD-tRP-tRAS-CMD
 
Pojedinačno pojašnjenje svakog broja:

CL- CAS Latency. Vreme koje protekne (u ciklusima takta) izmedju komande poslate memorijskom modulu od strane procesora i momenta otpočinjanja izvršenja komande
tRCD- Vreme koje protekne izmedju aktivacije linije (RAS) i kolone (CAS) matriksa gde su podaci smešteni
tRP- Vreme koje protekne izmedju prekida pristupu jednoj liniji podataka i početka pristupu drugoj liniji podataka
tRAS- Koliko dugo memorija mora da sačeka do mogućnosti ponovnog joj pristupa
CMD- Command rate- Vreme koje protekne od aktivacije memorijskog čipa do mogućnosti da se pošalje prva komanda (zahtev), obično se ne prikazije u nizu brojeva. Uobičajeno trajanje je jedan ili dva ciklusa.

Nastavak sledi...

Pogledajte još:

Testirajte vaš hard disk (HDD) ukoliko postoji sumnja u njegov korektan rad

 

Kompjuterska animacija rada motora

Kliknite na animaciju i moći će te da pratite vizuelno, rad motora

by Jake ONeal. Explore more infographics like this one on the web's largest information design community - Visually.

Sve što treba da znate o SSD-u - Kompjuterskom Drajvu bez pokretnih delova

 Može da se kaže da klasični hard diskovi zbog svojih pokretnih delova, rotirajućih magnetnih diskova, motora i svoje robusnosti, imaju mnogo nedostataka u smislu pouzdanosti i izdržljivosti,

zbog toga kao njihova zamena pojavila se SSD forma drajva.

SSD- Solid State Drive- nema magnetni disk za skladištenje podataka već se isti skladište u čipu tipa fleš memorije. 

Osnovne karakteristike SSD memorijske forme računara

  Kad je SSD počeo da zamenjuje hard disk, morao je da stane u fioku predviđenu za hard disk ili u prostor za hard kod laptop računara. Toje na neki način zadalo početne dimenzije te komponente,
kao i vrstu konekcije, misli se na SATA konekciju.
Znači max spoljne dimenzije su sada 2,5" a razvijena je i varijanta od 1,8". Kod SSD-a od 1,8" SATA konektori su nešto uži od standardnih.
Postoje SSD, solid state drive sa kućištem i bez.

SSD bez kućišta imaju izgled kao na sledećoj slici:

 

 

Raniji SSD uređaji nisu imali strogu formu hard diska već su ubacivani u PCI express slot, unutar kompjuterskog kućišta, a ne u prostor predviđen za hard disk.

 

Zato su imali i formu kartice za proširenje .

Najveća komponenta na SSD-u je fleš memorijski čip i u zavisnosti od toga koliko takvih čipova će biti iskorišćeno diktira se i fizička veličina drajva.

 MO-297 standard, utvrdio je parametre, lokaciju konektora i dimenzije of 54mm x 39mm Serial ATA (SATA) SSD, pa oni mogu da koriste iste konektore kao standard 2.5” HDD, ali stanu u manji prostor

 

Dakle naj važniji element faktora forme SSD-a je njegov konektor kojim se povezuje za računar.

prvo su bili samo klasični SATA konektori, koji su se koristili za hard disk.

Kako su dimenzije SSD-a smanjivale nametala se potreba za manjim konektorima.

 

Međutim moralo je da dođe i do uspostavljanja odgovarajućih standarda među proizvođačima.

 JEDEC je definisao MO-300 (50.8mm x 29.85mm), koji koristi mini-SATA (mSATA) konektor,
isti konektor kao mini PCI Express, ali ne elktronski kompatibilan sa njim.

U toku 2012 je predstavljen još manji konektor, predstavljen kao:

 Next Generation Form Factor (NGFF), kasnije je preimenovan u M.2.
M.2 standard definiše dugačku listu opcionih dimenzija ploče i konektor podržava i SATA i PCIe interfejse.

  Najzad, uspostavljena je i USB konekcija. Ono čega ljudi treba da budu svesni je da performase USB konekcije mogu da variraju u brzini 10- 20x.

Danas sa super brzim USB 3.0 interfejsom i SATA na USB 3 bridž čipom, uz odgovarajući kontroler, postižu se maksimalne performanse SSD -a.