Svesni smo činjenice da je IT epoha uveliko nastupila, to znači da su informacione tehnologije zašle i sve više zalaze u sve segmente naših života, pa nepoznavanje istih svrstavaće nas u istu grupu u koju danas spada nepismen čovek na primer.
Počev od vaše platne kartice (elektronskog bankarstva , elektronskog potpisa i elektronskog plaćanja) preko izdavanja čipovanih ličnih dokumenata, zatim telekomunikacionih sredstava (mobilna telefonija, multimedija, internet, digitalna fotografija), i tako redom, dolazi se do zaključka da je nemoguće sebe izolovati ignorisanjem ovog fundamentalnog segmenta našeg života.
Nivo našeg poznavanja IT tehnologija može da bude različit ali i te kako moramo biti svesni agresivnog i hiperproduktivnog prisustva istih u naše živote, toliko hiperproduktivnog da ni naš standard ni naše lično obrazovanje ne može da isprati sva nova otkrića i izume na tom polju.
Poznavali vi informacione tehnologije ili ne, morate biti svesni da je to sistem koji evidentira i beleži ne samo vaše postojanje nego svaki korak koji napravite u toki svih 24 sati vaše svakodnevice.
Laicima možda to i nije jasno ali evo nekoliko banalnih primera koji to potvrdjuju vrlo plastično:
I ne budite naivni živeći u uverenju da niko te podatke ne prati, pogotovu kad su u pitanju veliki monopolski sistemi za potrebe svog poslovanja a potom i državni organi koji imaju pravno pokrićeza korišćenje tih podataka.
Stepen razvijenosti globalnog IT sistema još uvek nije na zadovoljavajućem nivou u Srbiji i na Balkanu, ali ova priča bi trebala da vam otvori vidike o vašem postojanju u IT svetu, kao i šta treba da očekujete od IT budućnosti.
Otvarate naloge na raznim društvenim mrežama, na forumima, diskutujete, iznosite svoje stavove, raspoloženje, svrstavate se, učestvujete u anketama, kečite porodične fotografije. Da li ste svesni da sve to ostaje zabeleženo, memorisano i samo kompletira sliku o vama.
Sada vam je jasno zašto postoje hakeri, i zašto koriste sve sofisticiranije metode da prodru u neki računarski sistem, mrežu, i prikupe što više podataka, informacija, jer informacija je danas najskuplja roba.
Počev od vaše platne kartice (elektronskog bankarstva , elektronskog potpisa i elektronskog plaćanja) preko izdavanja čipovanih ličnih dokumenata, zatim telekomunikacionih sredstava (mobilna telefonija, multimedija, internet, digitalna fotografija), i tako redom, dolazi se do zaključka da je nemoguće sebe izolovati ignorisanjem ovog fundamentalnog segmenta našeg života.
Nivo našeg poznavanja IT tehnologija može da bude različit ali i te kako moramo biti svesni agresivnog i hiperproduktivnog prisustva istih u naše živote, toliko hiperproduktivnog da ni naš standard ni naše lično obrazovanje ne može da isprati sva nova otkrića i izume na tom polju.
Poznavali vi informacione tehnologije ili ne, morate biti svesni da je to sistem koji evidentira i beleži ne samo vaše postojanje nego svaki korak koji napravite u toki svih 24 sati vaše svakodnevice.
Laicima možda to i nije jasno ali evo nekoliko banalnih primera koji to potvrdjuju vrlo plastično:
- Ako ste parkirali auto i pošaljete SMS da bi ste platili parkiranje, to je evidentirano u računar, server parking servisa, odnosno zabeležen je vaš broj mobilnog telefona i registarska oznaka vašeg automobila.
- Kada ste uzimali broj kod provajdera mobilne telefonije, uzimaju se vaši lični podaci, kao i kad registrujete svoj automobil, a sve se to čuva u nečiji računar.
- Ako ste posetili lekara unesen je podatak u vaš elektronski karton, o tome da ste danas posetili ambulantu, na šta se žalite- dijagnoza, koju terapiju ste dobili, a morali ste da izaberete i lekara (ako već niste). Ako ste napravili bilo kakve analize ili snimke, sve to biće memorisano na serveru Zdravstvenog Centra države ili u računar privatne klinike.
- Ako ste napravili saobraćajni prekršaj to će takođe biti evidentirano u računar MUP-a
- Ako provedete nekoliko sati za svojim računarom, morate biti svesni da je zabeležena kompletna statistika vašeg surfovanja netom; zna se koje ste sajtove posetili, koje podatke tražili, šta ste preuzeli sa globalne mreže ili šta ste tamo postavili. Da je to istina, lako možete da se uverite ako imate Google nalog, jedna od opcija koja vam je na raspolaganju je da pogledate istoriju svih vaših pretraga na netu.
- Kod osiguravajućih kuća postoje podaci o tome da li ste i šta u svom životu osigurali, koliki je iznos vaše premije, i iznos osigurane sume.
- U Katastru uvek može da se proveri šta posedujete od nepokretnosti
- Banka raspolaže podacima o tome kolika su vaša primanja, ko je vaš poslodavac, kog datuma ide isplata vaše zarade.
- Kreditni biro čuva podatke o vašoj kreditnoj istoriji, to jest da li ste i kako izmirivali svoje obaveze u prošlosti, i koliko ste se zaduživali i kod koga.
- Agencija za Privredni Registar ima evidenciju o tome da li ste vlasnik ili suvlasnik nekog preduzeća ili kompanije i podatke o tome kako ono posluje, kad je registrovano, sedište i adrese svih poslovnih prostora.
- Centralni Registar za Hartije Od Vrednosti evidentira podatke o vašim akcijama po firmama
- Agencija za Privatizaciju može da izlista šta imate od akcija na svoje ime, dodeljenih od strane države
- svaki Vaš prelazak granice se takođe evidentira, odobrene vize, let avionom ili rezervacija preko interneta. Ako u vozilu koristite GPS navigaciju to je takodje podatak o vašem kretanju.
I ne budite naivni živeći u uverenju da niko te podatke ne prati, pogotovu kad su u pitanju veliki monopolski sistemi za potrebe svog poslovanja a potom i državni organi koji imaju pravno pokrićeza korišćenje tih podataka.
Stepen razvijenosti globalnog IT sistema još uvek nije na zadovoljavajućem nivou u Srbiji i na Balkanu, ali ova priča bi trebala da vam otvori vidike o vašem postojanju u IT svetu, kao i šta treba da očekujete od IT budućnosti.
Otvarate naloge na raznim društvenim mrežama, na forumima, diskutujete, iznosite svoje stavove, raspoloženje, svrstavate se, učestvujete u anketama, kečite porodične fotografije. Da li ste svesni da sve to ostaje zabeleženo, memorisano i samo kompletira sliku o vama.
Sada vam je jasno zašto postoje hakeri, i zašto koriste sve sofisticiranije metode da prodru u neki računarski sistem, mrežu, i prikupe što više podataka, informacija, jer informacija je danas najskuplja roba.
Нема коментара:
Постави коментар
Postavite pitanje!