четвртак, 02. октобар 2014.

Bezbednost računara, virusi i druge pretnje



1. UVOD

Danas upotreba računara podrazumeva povezivanje na najveću svetsku globalnu mrežu internet, treba biti svestan svih opasnosti koje na toj mreži vrebaju i preduzeti odgovarajuće radnje u cilju pervencije od neovlašćenog pristupa vašim poverljivim podatcima. Vaš računar se može zaraziti na puno načina ne samo surfovanjem na internetu već i povezivanjem bilo kakve spoljne memorije na njega.Ukoliko računar ne sadrži adekvatnu zaštitu u vidu nekog bezbedonosnog software-a on automatski biva zaražen. Postoje puno vrsta pretnji po vaš računar na koje možete naleteti, uglavnom su to svakojake vrste virusa. Moj glavni cilj će biti upoznati vas sa svim pretnjama na koje možete naići kao i kako se zaštiti putem nekog bezbedonosnog software-a.



2. VRSTE PRETNJI

U društvu globalno uvek postoje zlonamerni pojedinci pa tako i na internetu koji je takođe jedna vrsta društva, t.j. skup virtuelno povezanih entiteta, i individua, koje internet mrežu obilno koriste u poslovne i druge svrhe.
Pozadina kriminalnih aktivnosti pojedinaca ili organizacija može da bude različita, namere mogu da budu špijunskog karaktera ili kako često biva ekonomskog karaktera, to jest krajnji cilj tih aktivnosti je sticanje profita.
Napad može da bude usmeren ka nekom sistemu (bankarski sistem,vojna obaveštajna služba,vlada,korporacija) ili direktno ka nekom pojedincu.

3. MALVERI (MALWARE)

Malver u prevodu znači ,,maliciozni’’ ili ,,zloćudni’’ softver. Osim, klasičnih računarskih virusa obuhvata sve vrste softvera koji na bilo koji način mogu da ugroze računarski sistem ili računarsku mrežu, kao što su trojanci (trojan horses), računarski crvi (worms), rutkit (rootkits), bekdor (backdoor), različite vrste spajvera (spyware), advera (adware), dajlera (dialers), krimvera (crimeware), i drugog štetnog softvera.

3.1 Virusi

Iz prethodno navedenih razloga su nastali virusi, koji nisu ništa drugo nego maliciozni programi koje je neko napisao, s’namerom da ih na neki način ubaci u vaš računar i dodje do željenih podataka. Internet je najlakši način da uspostavi neposredan kontakt sa vašim računarom, i zlonamerni programeri koriste sijaset različitih metoda da to i postignu. To može da bude E-mail sa zaraženim attachmentom (prilogom koji je dodat uz mail ,uglavnom to biva neki fajl ili upakovana datoteka), ili linkom ka izvršenju neke maliciozne aplikacije. Aplikacija se dešava u pozadini pa ako nemate adekvatnu zaštitu najčešće niste ni svesni da se ona desila.

Zanimljivost: Prvi potvrđen nalaz računarskog virusa je bio čak 1981. godine i zvao se Elk Cloner. Taj virus je inficirao BOOT sektor disketa za Apple II računare.

3.2 Trojanci (Trojan Horse)

Trojancem ili Trojanskim konjem se u računarskom žargonu označavaju zloćudni programi, koji su maskirani kao korisni ili se proširuju ,,prikačeni’’ na druge korisne programe. Trojanci obično vrše, neželjene akcije u računaru i to u pozadini i prikriveno. Najčešća od tih neželjenih akcija je otkrivanje korisničkih lozinki, bankovnih podataka i drugih poverljivih informacija.

3.3 Računarski crvi (Warms)

Računarski crvi su računarski programi koji umnožavaju sami sebe. Pri tome koriste računarske mreže da bi se kopirali na druge računare, često bez uticaja čoveka. Za razliku od virusa, svojim delovanjem ne moraju inficirati druge programe. Mogu stići i kao fajl u mejlu kao što je i prethodno naglašeno. Crvi otežavaju rad mreže, a mogu oštetiti podatke i smanjiti sigurnost računara.

3.4 Rutkit (Rootkits)

Rutkit je softver koji omogućava privilegovan daljinski pristup računaru pri tome krijući svoje prisustvo od administratora, deluje na operativni sistem, utiče na njegovu funkcionalnost ili druge aplikacije.

3.5 Bekdor (Backdoor)

Bekdor je program koji instaliraju virusi, crvi ili trojanski konji (bez znanja vlasnika) i koji služi da trećim osobama omogućava nesmetan i od vlasnika neovlašćen pristup računaru.

3.6 Spajver (Spyware)

Spajver (računarski špijun) je široka kategorija štetnog softvera sa namenom da delimično presreće ili preuzima kontrolu nad računarom bez znanja ili dozvole korisnika. Iako sam naziv sugeriše da je reč o programima koji nadgledaju rad korisnika, ovaj naziv danas označava široku paletu programa koji iskorišćavaju korisnički računar za sticanje koristi za neku treću osobu. Špijun se razlikuje od virusa i crva u tome što se obično ne razmožava.

3.7 Adver (Adware)

Adver je računarski softver čija je namena da na računaru prikazuje razne oglase i reklame koje vode na druge internet sajtove, često bez saglasnosti korisnika. Adver može sadržati i neke osobine računarskog špijuna, međutim za razliku od spajvera kome je osnovna namena špijuniranje korisnika, i sakupljanje njegovih informacija, adver prati rad korisnika isključivo u komercijalne svrhe, na primer na osnovu sadržaja koji korisnik traži na internetu, izbacuje oglase koji vode prema sličnom sadržaju koji interesuje korisnika.

3.8 Dajler (Dialers)

Dajler je vrsta zloćudnog softvera koji pravi veoma skupe međunarodne telefonske pozive, prema nekim udaljenim, malo poznatim državama. Dajler se na računaru povremeno sam aktivira i zove međunarodne brojeve, bez znanja korisnika.

4. ZAŠTITA U VIDU BEZBEDONOSNOG SOFTVERA

Postoji veliki broj načina zaštite. Operativni sistem sam po sebi sadrži zaštitu, kod Windows operativnog sistema je to Windows Firewall ili u prevodu zaštitni zid. U većini slučajeva to nije dovoljan vid zaštite, zbog toga postoji mogućnost instaliranja dodatnih programa. To su uglavnom antivirusni softveri. I kod Firewall-a i kod antivirusa je neophodno da je računar stalno povezan na internet da bi se mogao nesmetano ažurirati i prikupljati baze podataka o svim novootkrivenim pretnjama kako bi mogao da zaštiti vas i vaš računar od njih.
Tri koraka do bezbednog računara:
1.      Zaštitni zid ili Firewall
2.      Antivirusni softver
3.      Redovno ažuriranje računara

4.1 Zaštitni zid (Firewall)

Zaštitni zid je softver ili hardver koji proverava informacije koje dolaze sa interneta ili mreže i zatim ih blokira ili im dozvoljava da prodju do računara, u zavisnosti od postavki zaštitnog zida.
Zaštitni zid može pomoći u sprečavanju hakera ili zlonamernog softvera da pristupe računaru putem mreže ili interneta. On takođe može pomoći pri sprečavanju računara u slanju zlonamernog softvera na druge računare (razmnožavanje).

4.2 Antivirusni softver

Antivirus je računarski softver ili program čija je funkcija da zaštiti računar tako što identifikuje i ukljanja viruse i ostali računarski malver. U zavisnosti od softvera, antivirusni program može koristiti nekoliko metoda za identifikaciju virusa.
Antivirus u svojoj strukturi sadrži biblioteku postojećih virusa i ugrađene procedure pomoću kojih se sadržaj datoteke poredi sa odgovarajućim potpisom virusa (skeniranje), ako on postoji u datoj biblioteci. Efikasnost ovog pretraživanja zavisi pre svega od postojanja informacija o datom virusu u okviru antivirusnog programa. Ukoliko skeniranjem pronađe kod koji se poklapa sa potpisom nekog od virusa, zaustaviće se pokretanje datog programa ili obrisati zaraženi deo datoteke. S obzirom na to da se novi virusi svakodnevno pojavljuju, najbolji način da se od toga zaštiti jeste da se povremeno dopunjuje biblioteka antivirusa informacijama o novonastalim virusima koje se mogu preuzeti sa interneta, a zatim se prekopiraju u odgovarajući direktorijum. Ovaj postupak poznat je kao update (ažuriranje), kao što smo prethodno i naglasili, a sam proces se pokreće klikom na ’’update’’ opciju u prozoru antivirusnog programa.






S1.5 Interfejs Norton Antivirusa


Neki od poznatijih antivirusnih softvera (antivirusa) :
·         Kaspersky Antivirus
·         McAfee Antivirus
·         Norton Antivirus
·         NOD32
·         Avira Antivirus
·         AVG Antivirus
·         BitDefender Antivirus

                                                                           
                                                                                                             autor: M.P. 

Pogledajte još: 

Нема коментара:

Постави коментар