Zašto se vaš laptop pregreva?

Nije redak slučaj da posle izvesnog vremena laptop počne da se greje više nego što je "normalno", i onda čujete kuler (ventilator) kako naglo povećava broj obrtaja, to jest počne da duva snažno kako bi ga "ohladio".
Kuler  sa senzora temperature dobija izveštaj o temperaturi pojedinih komponenti i ako su povećane on duva jače jer njegova uloga jeste da izduvava topao vazduh kroz rešetkaste ili mrežaste otvore na kućištu.
Šta je najčešći uzrok pregrejavanja laptopa? Pa prvi najčešći jeste:

• Prašina se nagomila oko ventilatora i otvora kroz koji on izduvava, pa  normalna cirkulacija vazdušne struje   ili biva otežana ili dodje do blokade ventilatora
• Prašina se nagomila na komponentama koje se inače greju pa pravi prepreku normalnoj transmisiji toplote.
• neispravna baterija laptopa.
• neispravnost neke komponente.

Ako se laptop zaista pregrejava može da dodje do njegovog restartovanja ili gašenja. Prema tome prema ovom problemu se treba odnositi koa prema nečemu kad mora urgentno da se deluje, kako ne bi nastupile ozbiljne posledice tipa otkazivanja (izgaranja) neke komponente, pa samim tim i otkazivanja laptopa.

Prva stvar koju treba preduzeti jeste locirati izvor povišene temperature u samoj fizičkoj arhitekturi laptopa. Pored toga što laptop izduvava topao vazduh kroz otvore na kućištu koji su za to i predviđeni, dodirom kućišta rukom u nekim slučajevima se može osetiti deo mašine koji se greje više nego što je uobičajeno.
 Čak i ako uspete da locirate izvor, rasklapanje laptopa je neminovno a ovde ćemo da vas upoznamo sa svim ključnim komponentama i potencijalnim izvorima problema:

 

Sl.1. MATIČNA PLOČA LAPTOPA

Na ovoj slici ne možete videti procesor i grafičkički čip zato što su prekriveni toplotno dobro provodnom metalnom pločicom na kojoj je bakarna šipka za odvođenje toplote sa procesora i grafičkog čipa do metalnog hladnjaka u koji duva ventilator.

Izmedju čipova (procesorskog i grafičkog), nalazi se termalna pasta čija je uloga da omogući bolju toplotnu transmisiju, odvođenje na metal.

Ako skinemo ovaj sistem za odvođenje i redukovanje toplote, pojaviće se čipovi:

Znači kao što smo već rekli prvo što treba očistiti prašinu i to počev od kulera (ventilatora), tu zna puno prašine da se sakupi kao i na otvorima na kućištu gde se topao vazduh izduvava u spoljnu okolinu

Prašina se čisti četkom od prirodnih materijala (čekinja) kako ne bi stvarala statički elektricitet usled trenja. Statički elektricitet može da bude vrlo opasan kako za komponente tako i za matičnu ploču.

Zbog toga je potrebno znati i kako se rukuje elektronskim komponentama (kako se hvataju rukama), da ne bi došlo di pražnjenja nagomilanog statičkog elektriciteta i oštećenja komponente.

Kad ste očistili sistem za odvod toplote onda pristupate čišćenju pojedinih komponenti. 

Budući da su bile pod naponom komponente i matična ploča zbog naelektrisanosti pojačano gomilaju prašinu na sebi:

Ram memoriju nikako ne treba hvatati preko kontaktnih pinova već je treba držati po obodima sa strane. Hard disk takođe ne treba dodirivati po elektronskom delu.

Matična ploča takođe zna da nagomila prašinu.

Ako ste već razmontirali sistem za hlađenje procesora i grafičkog čipa preporučuje se da promenite termalnu pastu koja se na njih nanosi kao medijum za lako predavanje toplote sistemu za hlađenje.

Ako se ustanovi da se neka komponenta preterano greje , običan korisnik tu neće moći da bilo šta uradi, problem treba da rešava stručno lice serviser.

Ukoliko nemate nikakvog iskustva i rasklapanje laptopa za vas nije preporučljivo, bolje to neka obavi servis umesto vas.

Nije dobro da komponente rade sa povećanom temperaturom pa ukoliko na laptopu radite zahtevne aplikacije (video igrice), koje znaju da dobro zagreju mašinu, preporučuje se da koristite specijalno postolje koje ima jedan ili dva ventilatora i kroz otvore na kučištu odozdo hladi vaš laptop.

Toplote ključnih komponenti možet pratiti i preko različitih softvera koji postoje, to u slučaju kad znate da prašina nije razlog pregrevanja vašeg laptopa.

Ne preporučuje se postavljanje laptopa na mekim podlogama (krevet, ćebe) koje zatvore izduvne otvore na kućištu i onemoguće normalan protok vazduha.

Ukoliko imate problem sa radom laptopa, ili neispravan laptop u našem servisu rešavamo sve:
 http://kompjuterija-servis.tk/

Pročitajte još:

Kako odabrati laptop računar?

Testirajte vaš hard disk (HDD) ukoliko postoji sumnja u njegov korektan rad

Vaš operativni sistem smešten je (instaliran) na hard disku računara. Hard disk po svojoj prirodi jeste sklop elektronskih i mehaničkih komponenti. Dakle sastoji se iz elektronskog i mehaničkog dela.
Stručnjaci su se složili da rotitirajući čvrsti magnetni disk jeste na neki neačin slaba tačka u pouzdanosti  rada ove izizetno važne komponente.


"HardDiskAnatomy" by Original uploader was Ben pcc at en.wikipedia - Transferred from en.wikipedia. Licensed under Public domain via Wikimedia Commons.


Znači svi podaci sa vašeg računara upisuju se na rotirajući magnetni disk koji je deo vašeg hard diska. Otkazivanjem motora koji pokreće disk, on je van funkcije. isto tako i otkazivanjem elektronskog dela, koji upravlja mehanikom i vrši transfer upisanih i pročitanih podataka kao i njihovu sistematizaciju i klasiifikaciju.

Naravno upisani podatci u većini takvih neželjenih slučajeva ostaju zabelešeni na disk pa je njihovo spašavanje delimično ili potpuno moguće, ali se postavlja pitanje kolika će biti cena.

Kao jedna solucija za bezbednije smeštanje operativnog sistema u novije vreme se on instalira i na SSD , koji nema pokretnih mehaničkih delova, a takodje je memorijski magacin odnosno fleš memorijski čip.

Druga sigurnosna mera u čuvanju vaših podataka je uraditi BACKUP na nekom Cloud serveru i stalno ga ažurirati.

Znači izizetno je važno da znamo u kakvom zdravstvenom stanju je naš HARD DISK.
Postoje mnogobrojni softveri za to a ovde ćemo da predstavimo HD TUNE:

Ovaj softver prilično detaljno analizira rad vašeg hard diska i upozorava na eventualne nepravilnosti ili slabosti.

Počev od temperature harda, pa preko sledećih stavki:

- Benchmark analitike
- Opšte informacije
- Health (opšte stanje harda)
- Error scan - logička ispravnost (raspoloživost) memorijskog prostora diska

Na zvaničnom sajtu možete da preuzmete softver u trail ili pro verziji, kao i da se informišete o značenju i mogućnostima:

Kao što vidite možete da testirate i HDD i SSD .
Naravno postoje i mnogi drugi softveri za proveru HDD-a, jedostavno pretražite Google i odaberite onaj gde se najbolje snalazite. :).

PORUČITE HARD DISK !!!

Pogledajte još:

Sve što treba da znate o SSD-u - Kompjuterskom Drajvu bez pokretnih delova

RAM Memorija- Random Access memory- tajming i karakteristike RAM memorije

RAM Memorija- Random Access memory- tajming i karakteristike RAM memorije

Govorili smo u više navrata da je za brzinu rada računara izmedju ostalih faktora izuzetno važna veličina i karakteristike operativne (RAM) memorije računara.
RAM memorija kao i sve ostale PC komponente ima svoju evoluciju u smislu unapredjenja performansi i brzine.
Ovde ćemo se baviti analizom tri generacije te memorije: DDR400 (DDR1), DDR2, DDR3.
Slotovi na matičnoj ploči predvidjeni za RAM memoriju odredjuju koji tip memorijskog modula možemo da ubacimo i oni izgledaju kao na sledećoj slici:

Pored različitog broja pinova po kojima se ova tri tipa memorije razlikuju, razlikuju se i po karakteristikama.

DDR, DDR2 i DDR3 su memorije koje su podeljene na osnovu njihove maksimalne brzine na kojoj mogu da rade,kao i na osnovu njihovog tajminga. Tajminzi su brojevi poput: 3-4-4-8; 5-5-5-15; 7-7-7-21; 9-9-9-24;   što su niži to je bolje. U ovom uputsvu mi ćemo objasniti šta tačno svaki od ovih brojeva znači. DDR,DDR2 i DDR3 su memorije koje prate DDRxxx/PCyyyy podele. Ako ste zainteresovani da naučite razliku izmedju DDR,DDR2 i DDR3 memorija, pročitajte naše uputstvo na tu temu.

Prvi broj , xxx,opisuje maksimalnu brzinu takta koju memorijski čip podržava. Na primer DDR400 memorije mogu da postignu brzinu takta od 400MHz, DDR2-800 može raditi do 800MHz , i DDR3-1333 može raditi do 1333MHz. Potrebno je naglasiti da ovo nije stvarna brzina takta memorije. Stvarna brzina takta DDR,DDR2 i DDR3 memorije je upola manj a od naznačene brzine takta.Stoga DDR400 memorije rade na 200MHz, DDR2-800 memorije rade na 400MHz, i  DDR3-1333 memorije rade na 666MHz.

Drugi broj naznačava maksimalnu brzinu prenosa koju memorija postiže, u MB/s. DDR400 memorije mogu da postignu  brzinu prenosa od 3200 MB/s, i stoga one se obeležavaju kao PC3200. DDR2-800 memorije šalju podatke brzinom 6400MB/s i obeležavaju se kao PC2-6400.I DDR3-1333 memorije mogu da šalju podatke brzinom 10664 MB/s i označene su kao PC3-10600 ili PC3-10666.Kao što možete videti , koristimo broj ''2'' ili ''3'' posle ''DDR'' ili ''PC'' da naznačimo da govorimo o DDR2 ili DDR3 memoriji, ne DDR.

Prva podela , DDRxxx je standard koji se koristi za klasifikaciju memorijskih čipova, dok druga podela , PCyyyy, je standard koji se koristi za podelu memorijskih modula. 

Maksimalna brzina prenosa podataka za memorijski modul može biti izračunata pomoću sledeće formule:

Maksimalna teorijska brzina prenosa podataka= radni takt  x  broj bitova / 8

Od kako DIMM moduli počeli da prenose 64 bit-a, u formuli kad zamenimo 64/8 dobijamo 8, pa je ondaČ
Maximalni stepen brzine memorijskog transfera: radni takt  x  8  

 Primer:
Recimo da ste kupili DDR3-2133/PC3-17000 memoriju. Iako je napisano
DDR3-2133, ovaj modul neće raditi na 2133 MHz. To je maksimalni radni takt,
koji modul podržava a ne i stvarna brzina na kojoj on radi.
DDR3 će najverovatnije raditi na 1333 MHz, što je
neki optimalni maksimum za DDR3 (ne razmatramo overklokovanje), i dostići će stepen prenosa
10664 MB/S (ili 21328 MB/s ako radi u Dual Chanell modul) 

 Gore pomenuti tajming u stvari pokazuje interno kašnjenje koje pravi memorijski čip. Najpoznatiji parametar se zove CAS Latency ili samo CL i pokazije koliko ciklusa takta će memorijski modul da zakasni u odgovoru poslatom od strane procesora.
Memorijski modul  sa CL9 će zakasniti devet ciklusa radnog takta u isporuci traženih podataka. Tako navedeni brojevi u memorijskom tajmingu 5-5-5-15 pokazuju broj ciklusa kašnjenja koje memorijski modul pravi kod ispunjenja pojedinačnih zahteva.

Tačno značenje svakog broja je sledeće: CL-tRCD-tRP-tRAS-CMD
 
Pojedinačno pojašnjenje svakog broja:

CL- CAS Latency. Vreme koje protekne (u ciklusima takta) izmedju komande poslate memorijskom modulu od strane procesora i momenta otpočinjanja izvršenja komande
tRCD- Vreme koje protekne izmedju aktivacije linije (RAS) i kolone (CAS) matriksa gde su podaci smešteni
tRP- Vreme koje protekne izmedju prekida pristupu jednoj liniji podataka i početka pristupu drugoj liniji podataka
tRAS- Koliko dugo memorija mora da sačeka do mogućnosti ponovnog joj pristupa
CMD- Command rate- Vreme koje protekne od aktivacije memorijskog čipa do mogućnosti da se pošalje prva komanda (zahtev), obično se ne prikazije u nizu brojeva. Uobičajeno trajanje je jedan ili dva ciklusa.

Nastavak sledi...

Pogledajte još:

Testirajte vaš hard disk (HDD) ukoliko postoji sumnja u njegov korektan rad