RAM Memorija- Random Access memory- tajming i karakteristike RAM memorije

Govorili smo u više navrata da je za brzinu rada računara izmedju ostalih faktora izuzetno važna veličina i karakteristike operativne (RAM) memorije računara.
RAM memorija kao i sve ostale PC komponente ima svoju evoluciju u smislu unapredjenja performansi i brzine.
Ovde ćemo se baviti analizom tri generacije te memorije: DDR400 (DDR1), DDR2, DDR3.
Slotovi na matičnoj ploči predvidjeni za RAM memoriju odredjuju koji tip memorijskog modula možemo da ubacimo i oni izgledaju kao na sledećoj slici:

Pored različitog broja pinova po kojima se ova tri tipa memorije razlikuju, razlikuju se i po karakteristikama.

DDR, DDR2 i DDR3 su memorije koje su podeljene na osnovu njihove maksimalne brzine na kojoj mogu da rade,kao i na osnovu njihovog tajminga. Tajminzi su brojevi poput: 3-4-4-8; 5-5-5-15; 7-7-7-21; 9-9-9-24;   što su niži to je bolje. U ovom uputsvu mi ćemo objasniti šta tačno svaki od ovih brojeva znači. DDR,DDR2 i DDR3 su memorije koje prate DDRxxx/PCyyyy podele. Ako ste zainteresovani da naučite razliku izmedju DDR,DDR2 i DDR3 memorija, pročitajte naše uputstvo na tu temu.

Prvi broj , xxx,opisuje maksimalnu brzinu takta koju memorijski čip podržava. Na primer DDR400 memorije mogu da postignu brzinu takta od 400MHz, DDR2-800 može raditi do 800MHz , i DDR3-1333 može raditi do 1333MHz. Potrebno je naglasiti da ovo nije stvarna brzina takta memorije. Stvarna brzina takta DDR,DDR2 i DDR3 memorije je upola manj a od naznačene brzine takta.Stoga DDR400 memorije rade na 200MHz, DDR2-800 memorije rade na 400MHz, i  DDR3-1333 memorije rade na 666MHz.

Drugi broj naznačava maksimalnu brzinu prenosa koju memorija postiže, u MB/s. DDR400 memorije mogu da postignu  brzinu prenosa od 3200 MB/s, i stoga one se obeležavaju kao PC3200. DDR2-800 memorije šalju podatke brzinom 6400MB/s i obeležavaju se kao PC2-6400.I DDR3-1333 memorije mogu da šalju podatke brzinom 10664 MB/s i označene su kao PC3-10600 ili PC3-10666.Kao što možete videti , koristimo broj ''2'' ili ''3'' posle ''DDR'' ili ''PC'' da naznačimo da govorimo o DDR2 ili DDR3 memoriji, ne DDR.

Prva podela , DDRxxx je standard koji se koristi za klasifikaciju memorijskih čipova, dok druga podela , PCyyyy, je standard koji se koristi za podelu memorijskih modula. 

Maksimalna brzina prenosa podataka za memorijski modul može biti izračunata pomoću sledeće formule:

Maksimalna teorijska brzina prenosa podataka= radni takt  x  broj bitova / 8

Od kako DIMM moduli počeli da prenose 64 bit-a, u formuli kad zamenimo 64/8 dobijamo 8, pa je ondaČ
Maximalni stepen brzine memorijskog transfera: radni takt  x  8  

 Primer:
Recimo da ste kupili DDR3-2133/PC3-17000 memoriju. Iako je napisano
DDR3-2133, ovaj modul neće raditi na 2133 MHz. To je maksimalni radni takt,
koji modul podržava a ne i stvarna brzina na kojoj on radi.
DDR3 će najverovatnije raditi na 1333 MHz, što je
neki optimalni maksimum za DDR3 (ne razmatramo overklokovanje), i dostići će stepen prenosa
10664 MB/S (ili 21328 MB/s ako radi u Dual Chanell modul) 

 Gore pomenuti tajming u stvari pokazuje interno kašnjenje koje pravi memorijski čip. Najpoznatiji parametar se zove CAS Latency ili samo CL i pokazije koliko ciklusa takta će memorijski modul da zakasni u odgovoru poslatom od strane procesora.
Memorijski modul  sa CL9 će zakasniti devet ciklusa radnog takta u isporuci traženih podataka. Tako navedeni brojevi u memorijskom tajmingu 5-5-5-15 pokazuju broj ciklusa kašnjenja koje memorijski modul pravi kod ispunjenja pojedinačnih zahteva.

Tačno značenje svakog broja je sledeće: CL-tRCD-tRP-tRAS-CMD
 
Pojedinačno pojašnjenje svakog broja:

CL- CAS Latency. Vreme koje protekne (u ciklusima takta) izmedju komande poslate memorijskom modulu od strane procesora i momenta otpočinjanja izvršenja komande
tRCD- Vreme koje protekne izmedju aktivacije linije (RAS) i kolone (CAS) matriksa gde su podaci smešteni
tRP- Vreme koje protekne izmedju prekida pristupu jednoj liniji podataka i početka pristupu drugoj liniji podataka
tRAS- Koliko dugo memorija mora da sačeka do mogućnosti ponovnog joj pristupa
CMD- Command rate- Vreme koje protekne od aktivacije memorijskog čipa do mogućnosti da se pošalje prva komanda (zahtev), obično se ne prikazije u nizu brojeva. Uobičajeno trajanje je jedan ili dva ciklusa.

Nastavak sledi...

Pogledajte još:

Testirajte vaš hard disk (HDD) ukoliko postoji sumnja u njegov korektan rad

 

Kompjuterska animacija rada motora

Kliknite na animaciju i moći će te da pratite vizuelno, rad motora

by Jake ONeal. Explore more infographics like this one on the web's largest information design community - Visually.

Sve što treba da znate o SSD-u - Kompjuterskom Drajvu bez pokretnih delova

 Može da se kaže da klasični hard diskovi zbog svojih pokretnih delova, rotirajućih magnetnih diskova, motora i svoje robusnosti, imaju mnogo nedostataka u smislu pouzdanosti i izdržljivosti,

zbog toga kao njihova zamena pojavila se SSD forma drajva.

SSD- Solid State Drive- nema magnetni disk za skladištenje podataka već se isti skladište u čipu tipa fleš memorije. 

Osnovne karakteristike SSD memorijske forme računara

  Kad je SSD počeo da zamenjuje hard disk, morao je da stane u fioku predviđenu za hard disk ili u prostor za hard kod laptop računara. Toje na neki način zadalo početne dimenzije te komponente,
kao i vrstu konekcije, misli se na SATA konekciju.
Znači max spoljne dimenzije su sada 2,5" a razvijena je i varijanta od 1,8". Kod SSD-a od 1,8" SATA konektori su nešto uži od standardnih.
Postoje SSD, solid state drive sa kućištem i bez.

SSD bez kućišta imaju izgled kao na sledećoj slici:

 

 

Raniji SSD uređaji nisu imali strogu formu hard diska već su ubacivani u PCI express slot, unutar kompjuterskog kućišta, a ne u prostor predviđen za hard disk.

 

Zato su imali i formu kartice za proširenje .

Najveća komponenta na SSD-u je fleš memorijski čip i u zavisnosti od toga koliko takvih čipova će biti iskorišćeno diktira se i fizička veličina drajva.

 MO-297 standard, utvrdio je parametre, lokaciju konektora i dimenzije of 54mm x 39mm Serial ATA (SATA) SSD, pa oni mogu da koriste iste konektore kao standard 2.5” HDD, ali stanu u manji prostor

 

Dakle naj važniji element faktora forme SSD-a je njegov konektor kojim se povezuje za računar.

prvo su bili samo klasični SATA konektori, koji su se koristili za hard disk.

Kako su dimenzije SSD-a smanjivale nametala se potreba za manjim konektorima.

 

Međutim moralo je da dođe i do uspostavljanja odgovarajućih standarda među proizvođačima.

 JEDEC je definisao MO-300 (50.8mm x 29.85mm), koji koristi mini-SATA (mSATA) konektor,
isti konektor kao mini PCI Express, ali ne elktronski kompatibilan sa njim.

U toku 2012 je predstavljen još manji konektor, predstavljen kao:

 Next Generation Form Factor (NGFF), kasnije je preimenovan u M.2.
M.2 standard definiše dugačku listu opcionih dimenzija ploče i konektor podržava i SATA i PCIe interfejse.

  Najzad, uspostavljena je i USB konekcija. Ono čega ljudi treba da budu svesni je da performase USB konekcije mogu da variraju u brzini 10- 20x.

Danas sa super brzim USB 3.0 interfejsom i SATA na USB 3 bridž čipom, uz odgovarajući kontroler, postižu se maksimalne performanse SSD -a.

Šta treba uraditi da baterija laptopa izdrži što duže, onda kad vam je najpotrebnija?

Ova priča ne podrazumeva kućni ambijent , kad  zavaljeni u fotelju surfujete netom, i utikač vam je na dohvat ruke, pa možete da dopunite bateriju u svakom momentu.
Napravićemo listu fundamentlnih akcija koje treba preduzeti onda kad produžen život baterije na vašem laptopu u stvari značajno utiče na završetak posla koji vama može "život" da znači;  :).
 Ako ste na važnom sastanku, na putovanju (avion, voz, trajekt, autobus), na predavanju, itd, a morate da ispred sebe da imate funkcionalan (na bateriji) laptop, postoji i dugoročna i kratkoročna strategija za maximalan život baterije.

 

Kratkoročna strategija

Kratkoročna strategija podrazumeva poznavanje hardversko-softverske arhitekture vašeg računara, i samim tim znate šta tačno troši vašu bateriju u odgovarajućem trenutku.

Prema prethodnom, osnovni cilj ove strategije je momentalno isključivanje svega što vam u datom trenutku nije neopodno za rad.

  1. Uključite Saver Mode - Štedljivi režim rada baterije

Svaki laptop ima opciju da pokrenete Power Options (napravite desni klik na vašu bateriju, dole

desno, u task baru) i izaberete Power Saver (windows 8).

Tu vam je ponudjena i opcija da smanjite osvetljenje ekrana, koje se takodje napaja sa vaše baterije.

To je samo prvi korak a sledeće što treba preduzeti je:

   2. Isključite (Disable) komponente i portove koje ne koristite trenutno

 Logično je da svaka komponenta koja radi, troši bateriju, a dobar deo njih u momentu nije neophodan ili nije poželjan. Ako koristite USB miš, optički ili laserski, odmah ga isključite.

Ako je povezan neki spoljni drajv (spoljni hard disk na primer) takodje treba isključiti.

Ako je uključen WiFi i Bluetooth, a nisu vam potrebni takodje možete da ih isključite.

Podrazumeva se da nećete isključiti komponentu koja je fundamentalna za rad laptopa, a šta sve radi mošete da vidite i disejblujete u DEVICE MANAGER-u.

Ako ste u situaciji samo da otkucate dokument u MS office-u, nije vam potreban ni LAN ni WiFi ni Bluetooth, a i miš je opcioni dodatak.

 

3. Podešavanja koja utiču na trošenje baterije

Postoji još dodatnih podešavanja koja utiču na uštedu energije. Ako vaša laptop tastatura ima pozadinsko osvetljenje, treba ga isključiti.
Isto tako možete redukovati osvetljenje displeja, kao i smanjiti rezoluciju.
Sledeće koje ne mora biti potrebno je zvuk, a ako treba bolje je koristite slušalice, nego zvučnike.


Sledeći korak koji podrazumeva još finiji pristup uštedi energije je:

4. Isključiti nepotrebne aplikacije i procese.

Mnogo aplikacija i procesa radi u pozadini a vi često niste ni svesni, da to opterećuje napajanje na vašem računaru i angažuje njegove resurse. Koje aplikacije i procesi rade u pozadini možete pogledati u TASK MANAGERU, a tamo možete  i isključiti nepotrebno.

Tako je možda uključen skajp ili neki drugi mesendžer, brauzer, java, itd . itd. da ne nabrajam:
Ne smete isključivati sistemske procese, da ne ugrozite rad operativnog sistema, sve ostalo možete:

5. Izbegavajte istovremeno pokretanje više aplikacija dok ste u režimu uštede energije

Jasno vam je da istovremeni rad više apikacija, zahteva i veće angažovanje procesora i RAM memorije, pa time i njihovu potrošnju energije.



Dugoročna strategija čuvanja baterije laptopa

6. Čuvanje baterije i njeno punjenje
Ako se vaša baterija skida, treba voditi računa o stanju njenih kontakata, odnosno održavati ih čistim i ne deformisati njihov oblik. Tako će energija sa baterije proticati bez nepotrebnih gubitaka.
U slučaju da je baterija zapežaćena u kućište ova primedba ne stoji.

Za starije baterije je važilo uputstvo:
Ne puniti bateriju više od 80% i ne držati je stalno na punjaču, ali je to zastarelo uputstvo od kako su na scenu stupile litijum jonske baterije i litijum polimerske baterije.

Ono što može da skrati vek trajanja baterije jeste toplota, zato se potrudite da obezbedite protok vazduha i hladjenje .
Najveća šteta kod laptopa uglavnom nastupi kad se zatvore ventilacioni otvori.
Gomilanje prašine je ono što treba redovno preduprediti , kako ne bi došlo do zatvaranja ventilacionih otvora. Isto tako upotrebom laptopa oslonjenog na meku površinu (ćebe, krzno) takodje
može napraviti problem sa ventilacijom i hladjenjem i izazavati pregrevanje.  

 

7. Tune- up laptop (naštelovati laptop)

Redovno radite defragmentaciju vašeg hard diska, kako bi laptop sa manje muke pronalazio neophodne podatke u datom momentu (kako bi se manje mučio).
Napomena: ne defragmentirajte SSD (solid state drajv) to će umanjiti njegov funkcionalni životni ciklus.
Čišćenje vašeg harda takodje doprinosi njegovoj efiksnosti, tako uklanjajte nepotrebne programe , nepotrebne fajlove,
Redovno upražnjavajte disk clean up


8. Apgrejdujte  komponente
SSD drajv koristi fleš memoriju umesto rotirajućeg diska pa je ekonomičniji u energetskom smislu.
Pojačajte RAM memoriju novim modulom ili modulom većeg kapaciteta i brzine (naravno kompatibilnim), i vaš sistem i laptop će raditi mnogo komotnije.

Pogledajte još:

Kako odabrati laptop računar?